недеља, 16. април 2017.

Kao nekad - Uskrs


Godine prolaze, dani klize po kalendaru. Još jedan praznik je za nama, bilo je lepih i teških momenata, ono kad misli lete u nameri da se prisetim nekih prošlih vremena. Kad poželim da se setim svega što sam naučila od onih koji nisu više tu... 




I tada bi u rano jutro na Veliki petak nana ostavila sve druge poslove i krenula sa pripremama oko farbanje jaja. Prvo bi se prekrstila, pomolila Bogu, a zatim u sud sa vodom, u kome će farbati jaja dodavala malo svetenu vodicu. Uvek bi prvo jaje farbala crvenom bojom, koje će ostaviti da stoji u kući do idućeg Uskrsa kao ,,čuvarkuća,,  Bilo bi ih još u crvenoj boji, za svako dete po jedno, njima bi nas mazila po obrazima u rano jutro na Uskrs, zatim bi jaje potopila u vodi, dodala grančicu drena, zdravac, bosiljak i tom vodom nas umivala… govoreći da je crveno jaje simbol nevino prolivene Hristove krvi i rađanje novog života…


Nas starije devojčice u kući uvek bi zadužila da pripremimo razne listiće biljaka koje bismo brale u bašti, bili bi to listovi peršuna, celera, dateline… a onda bi ispred nas stavila veliku korpu sa jajima, malu činiju vode, pokazivala kako da nakvasimo jaje i lagano zalepimo listiće, a jaje zamotamo u gazu ili najlon čarapu. Uvek je budnim okom posmatrala naš rad, sve vreme nam deleći savete, ne da bi te šare bile lepše i bolje, već je imala želju da nam pokaže koliko naša pomoć oko pripreme praznika njoj znači. Samim tim smo  mi same bile ponosne na sebe i na naše učešće u tom divnom običaju.


Ona bi ložila vatru i pripremila veliki kotlić sa lukovinom gde bi kasnije spustila pripremljena jaja da se kuvaju na laganoj vatri. Kuvana jaja bi ostavila još malo u kotliću da boja što lepše primi, a samim tim i šare listića bi bile lepše.



Lepa vremena i lepe uspomene. Sećam se naših nestrpljivih pogleda ka kotliću. Uvek smo sa velikim nestrpljenjem skidale listiće, želeći da vidimo čije jaje će imati lepšu šaru. Na kraju bi dobile toliko pohvala od nane za naš trud, nikada nije rekla da nešto nije dobro, uvek je govorila ,,ovako je odlično, iduće godine biće to još lepše, odlično ste vi to obavile, ja sam ponosna na vas,,…


Svaki praznik piše svoju priču. Otvara staru knjigu utisaka i lepih sećanja. Slike prolaze jedna za drugom... sećanje ne bledi... 


Hristos voskrese, vaistinu voskrese!