четвртак, 13. април 2017.

Sremuš salata sa kozjim sirom


Jedna činija svedok prošlih vremena, koja potiče iz jedne male seoske kuće, koja je izgrađena od blata u prošlom veku, mala kuća okrečena u belo, još uvek prkosi vremenu. Ponosno stoji na brežuljku zaklonjena visokim stablima i sada već praznim dvorištem gde se više ne čuje draž seoskog domaćinstva.


Hvala mojoj dragoj prijateljici Danijela Stevanović za ovaj fantastičan primerak drvene činije koja potiče iz vremena i mladosti njene bake, slobodno mogu reći stara činija preko 80 godina, možda i više, ona godine ne broji. Kad bi samo pričati znala, imali bi jednu otvorenu stranicu prošlosti ispisanu mudrim rečima jedne starice, male krhke, ali stamene, vedre, hitre i mudre žene. Pravila baka Simka na daleko poznat najbolji, jedinstveni sira na Suvoj planini godinama boreći se sa ćudima planinskim i vukovima koji su joj pravili društvo gore visoko na pojatama, gde je punila čabrice suvo planinskim ovčijim sirom i bila ponos čitave planine. Sa njom delila svoju samoću, tugu, svoje brige i sve svoje dane i noći i ne retko bila joj jedini stanovnik, koji nikuda nije žurio, bila je ona i velika planina, stado ovaca i poneki čobanin, drvoseča, šumar, tamo komšija nije bilo. Još jedna od naših uspomena ostaće sačuvana ne samo u našim ormarima, mislima i sećanjima već kao dokaz jedne tradicije i jednog lepog perioda, želim sačuvati neke divne uspomene od zaborava. Koliko li tajna nosi u sebi, koliko bi priča znala ispričati, baka Simkina drvena činija, sačuvana od zaborava iz sela Veliki Krčimir, a možda i sa Suve planine. Kad bi samo pričati znala???


Baka Simkina činija kao stvorena da se u njoj posluži sremuš 

Ta čarobna biljka koju nam priroda nudi, vrlo je ukusna i sa posebnom aromom belog luka, nažalost mnogi ne slute koliko je lekovita. Sremuš je u narodu poznat kao divlji beli luk ili medveđi luk. Veliki poznavaoci prirode i biljaka  uvek upozore da lekovito bilje treba brati neko kome je ta oblast poznata i ko će ih lako prepoznati. Takođe je potrebno obratiti pažnju kod sremuša, postoje biljke koje imaju vrlo slične listove a nisu jestive npr. otrovni mrazovac, đurđevak, čemerika. Biljke uvek treba brati iskusna osoba. Sremuš ima vrlo karakterističan miris belog luka,  koji se oseća kada se list protrlja među prste, ali svakako u berbu biljaka ne idite sami u koliko niste sigurni u svoje poznavanje biljaka, najbolje je krenuti u šetnju šumarkom ili proplankom sa osobom koja ima potrebno iskustvo i znanje o biljkama. Listovi sremuša se mogu naći i koristiti za jelo 30 dana u godini, mogu se brati za jelo samo dok biljka ne procveta. Nije poželjno biljku sušiti niti zamrzavati, na taj način se gube lekovita svojstva koje biljka inače sadrži u sebi.  

Sremuš se uvek priprema svež, tada je najbolji za pripremu salata ili kao dodatak  jelima.

Potrebno je:

300 g sremuša,
100 g mladog kozjeg sira,
ulje,
sirće,
biber,
so.

Priprema:
Sremuš oprati hladnom vodom, odstraniti delove drške, po želji listove iseckati na sitnije komade, složiti u posudu za služenje, posoliti, preliti sa malo ulja i dodati sirće. Mladi kozji sir iseći na sitnije komade i dodati salati. Pripremljena salata se služi odmah nakon pripreme.

Ako volite ukus belog luka izborom salate od sremuša dobićete pravu čaroliju ukusa, za sebe i svoje članove porodice. Miris belog luka se oseća samo u toku jela. Ako se uzme u obzir tvrdnja da je sremuš 20 puta lekovitiji od belog luka, svakako je dovoljan razlog da povremeno nađe mesto na svakoj trpezi. 



Hvala ,,čika Radetu,, koji je obišao šumarke, livade i proplanke da nas kao i uvek iznenadi sveže nabranim listovima ove čarobne biljke,  na zadovoljstvo mojih ukućana koji zaista vole da se počaste ovom salatom. 
 Uživajmo u svakom slatkom zalogaju!